Advokatska komora Srbije (AKS) podnela je Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije i svih povezanih podzakonskih akata, saopštila je AKS.
Zajedno sa Inicijativom koju je podnela Advokatska komora Srbije, podnet je i zahtev za prekid postupka koji protiv AKS vodi Komisija za zaštitu konkurencije.
Početkom meseca Advokatska kancelarija “Gecić”, Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) i Komitet pravnika za ljudskih prava (YUKOM), podneli su inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije i predložili donošenje novog, koji bi, kako traže, bio u skladu sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ali i u interesu privrede, proizvodjača i potrošača.
Najprestižniji sajt o pravu konkurencije u Evropi “Chilling competition” objavio je članak o najnovijim inicijativama iz oblasti prava konkurencije u Srbiji i na Balkanu, u kojem ocenjuju da je reč o inicijativama koje, kako navedeno, trenutno pune naslovne strane medija na Balkanu, ali su istovremeno izazov za organizacije za ljudska prava.
“Tokom maja 2017. Komisija je sprovela rekordan broj nenajavljenih uvidjaja i pokrenula iznenadjujuće veliki broj postupaka. Sve ovo se desilo u roku od samo nekoliko dana pre stupanja na snagu novog Zakona o opšem upravnom postupku, 1. juna 2017. godine”, objašnjava autor teksta na sajtu “Chilling competition”.
Podseća da je u aprilu ove godine Komisija za zaštitu konkurencije Srbije najavila da će nakon javne rasprave predložiti novi zakon o zaštiti “takmičenja na tržištu” kojim bi se dopunili propisi iz 2009. koji su, inače 2013. godine, već uskladjivani sa EU direktivama.
Inicijativa pravnika u Srbiji, kažu, suštinski preispituje ustavnost sistema zaštite konkurencije na osnovu kriterijuma propisanih presudom u “slučaju Menarini” kao i drugim presudama Suda u Strazburu.
Pravnici ocenjuju da je apsurdno rešenje u aktuelnom zakonu prema kojem Komisija za zaštitu konkurencije ima mogućnost da kao državni organ sama vodi kaznene postupke i da mimo suda izriče milionske kazne privatnim i državnim preduzećima.
Oni primećuju i da Komisija to čini bez usmenih rasprava i bez sudskog nadzora i to do drugog stepena na sudu, što nazivaju – pravnim apsurdom.
Privredna komora Srbije (PKS) pokrenula je takodje, ranije, nezavisnu inicijativu i tražila od privrednika da joj dostave predloge za izradu novog zakonskog okvira i predlozzila Austrijski model Zakona o zaštiti konkurencije.
Zakon o zaštiti konkurencije je, prema oceni Advokatske kancelarije “Gecić” u suprotnosti sa Ustavom, sa praksom Ustavnog suda, Evropskog suda za ljudska prava i u suprotnosti sa evropskom Konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, čiji je Srbija, istakli su, potpisnik.
Žalbe privrednika i stručne javnosti na dosadašnji rad Komisije odnose se izmedju ostalog i na to da Komisija izriče visoke kazne, i da one idu i do 10 odsto godišnjeg konsolidovanog prometa jedne firme.
Prema Krivičnom zakonu, za pravna lica maksimalna kazna može biti 500 miliona dinara, dok Komisija, kao ne sudski organ, ima ovlašćenje da izriče kazne koje mogu višestruko premašiti taj maksimum, objašnjavaju pravnici.
Visoke kazne koje Komisija izriče, prema mišljenju UZUZ-a, prevazilaze opšti maksimum koji je ustanovljen u Srbiji i u suprotnosti su sa jedinstvom pravnog poretka koje promoviše Ustav.
Iz YUKOM-a poruccuju da podržavaju inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije, jer smatraju da sadašnji zakon nije uskladjen sa osnovnim pravima koja su garantovana Ustavom Srbije ali i sa evropskim standardima.
SlikaVest