| “У четвртој индустријској револуцији мањи могу да постану лидери”, нагласила је премијерка Брнабић и додала да се у пословном свету мале стартап компаније лакше прилагођавају од великих компанија зато што су флексибилније и динамичније.Србија је у последње три године доста урадила на пољу развоја инфраструктуре коју дигитализација захтева, постављањем широкопојасне мреже, увођењем е-управе, покретањем Дата центра и почетком изградње Државног дата центра у Крагујевцу, док ће морати да настави са улагањем у инфраструктуру што ће, истакла је премијерка Брнабић, повећати број стартап компанија и охрабрити људе да учествују у дигиталној трасформацији и дају своје идеје. Најавила је и да ће до краја 2020. године Србија имати четири научно-технолошка парка, додајући да држава улаже 100 милиона евра у истраживање и развој.Панел, који је подељен у две тематске целине – “Геополитика у дигитално доба: лекције за државе и компаније” и “Дигитализација Србије – најбитније препреке на путу”, модерираo je директор сектора Привредне коморе Србије за интернационализацију привреде Михаило Весовић.Весовић је изнео став да држава не може сама да спроведе процес дигитализације, као што то не може ни привреда самостално, и да су у оваквој ситуацији Привредна комора Србије и друге асоцијације изузетно важна спона у формулисању приоритетних интереса, за привреду и грађанство.Живимо у ери у којој је велики број људи у покрету. То је истина која већ дуго постоји, да је свет раван дајући нам осећај да границе међу државама не постоје, рекао је Рави Е. Абделал, угледни професор са Harvard Business School, указавши да нас миграције изазване климатским променама тек очекују. Транзиција великих сила мења пејзаж света, а популистички покрети постају све моћнији, истакао је Абделал, док је Тави Котка, реформатор и бивши директор информационих технологија Владе Естоније, истакао да сва питања треба да решавамо кроз свој дигитални идентитет.”Подаци треба да се крећу. Треба да дефинишете ствари: ако имате дигиталну владу не значи да ћете уклонити силос, али треба да их покренете. Подаци из здравства могу да се повежу са привредом. Информације треба да буду увезане на свим нивоима”, рекао је Котка.Министар финансија Србије Синиша Мали истакао је да Србија има новца за дигитализацију и да привредници морају да схвате предности које дигитализација доноси. “Веома је важно да компаније брзо добију ПДВ и убрзају царинске процедуре. Потребан нам је још већи привредни раст и ми очекујемо да Србија има 2025. године БДП вредан 73 милијарди евра. За то нам је неопходна дигитализација као наш стратешки циљ”, рекао је Синиша Мали.Директорка „Рингиер Аксел Спрингер Србија“ Јелена Дракулић Петровић истакла је да је тај највећи издавач дигиталних медија у Србији у протеклих 12 година посвећено радио у интересу стабилне и сигурне Србије као тржишта и да је важно креирање оваквих платформи за дискусију о стратешким питањима која могу утицати на промену начина размишљања. Глобализација, геополитика, дигитализација, јесу појмови који имају врло практичан значај за сваког појединца, поручила је Дракулић, а Владимир Лучић, координатор за интернет и мултимедије Телеком Србија групе, указао је на чињеницу да ће 5Г мрежа и вештачка интелигенција променити време: “Добар квалитет мрежа ће бити кључан за развој дигиталног друштва, а ми очекујемо ускоро аукцију за 5Г мреже у Србији”, рекао је Лучић.На панелу који је подржала и “Супернова”, угледни домаћи и страни стручњаци разматрају стратешка питања која утичу на обликовање политике, бизниса и економије и одговарати на питања о важности дигитализације као дугорочне инвестиције за компаније и државу. |
