Više od pet hiljada Srba, poreklom iz Hrvatske, a koji su rođeni u Srbiji do 1991, zbog pogrešno upisanog državljanstva, u ovoj zemlji ne mogu da ostvare svoja prava, a pre svega pravo na državljanstvo.
Zbog velikog broja ljudi koji su im se obratili za pomoć, Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti izradilo je nacrt amandmana na Zakon o državljanstvu, koji predviđa mogućnost ispravke pogrešno upisanih državljanstava do 1991, a koji je podnet Odboru za bezbednost i unutrašnje poslove. UZUZ-ovu inicijativu podržao je Miodrag Linta, narodni poslanik i predsednik Saveza Srba u regionu, kao i Humanitarni centar za integraciju i toleranciju (HCIT), koji je izvršni partner UNHCR-a.
„Izmena Zakona omogućila bi da nekoliko hiljada ljudi zadrži državljanstvo Srbije, i istovremeno ostvari svoje pravo na državljanstvo Hrvatske koje im pripada po poreklu. Ova izmena ne košta ništa državu Srbiju, a rešila bi realne probleme njenih građana. Inače, ove nedelje počinje sednica Skupštine na kojoj će se glasati o izmenama Zakona o državljanstvu. Važno je da se amandman zvanično predloži i izglasa u parlamentu kako bi se omogućilo ostvarivanje prava velikog broja naših građana“, kaže Savo Manojlović, predsednik UZUZ-a.
On objašnjava da su sugrađani koji su pored jugoslovenskog imali i tzv. državljanstvo pojedine republike, posle raspada CFRJ automatski postali državljani tih republika. Recimo, ljudima koji su u Srbiji rođeni do 1991, a čiji roditelji su imali hrvatsko državljanstvo, često je pogrešno upisivano državljanstvo federalne jedinice Srbije, umesto Hrvatske. Njima danas Hrvatska odbija da prizna pravo na državljanstvo dok iz Srbije ne donesu validan dokument da su bili državljani federalne jedinice Hrvatske. Srbija to odbija da učini, jer bi to značilo da se gubi osnov i samim tim srpsko državljanstvo.
Manojlović napominje da bi promena Zakona ispravila ovaj začarani lavirint birokratije.
Inicijativa za rešavanje ovog problema krenula je kada se UZUZ-u obratila majka lica s invaliditetom rođenog 1983. u Beogradu, kome Hrvatska ne dozvoljava upis u knjigu državljana, iako mu oba roditelja imaju državljanstvo te zemlje.
„Cela njegova porodica trpi posledice, jer on sa majkom ne može da boravi u Hrvatskoj duže od tri meseca, a ona mora da brine i o bolesnom ocu koji živi u toj zemlji. Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba u regionu, najavio je da će on lično podneti UZUZ-ov amandman“, ističe Manojlović.
„Smatram svojom dužnošću da kao neko ko se brine o pravima Srba iz regiona ovim amandmanom rešimo životne probleme naših građana. Učiniću sve da ovaj amandman bude usvojen. Svojim ličnim primerom želim da pokažem kako su narodni predstavnici otvoreni za sve dobre i stručne inicijative građane. Ovim amandmanom rešićemo problem koji postoji skoro tri decenije“ , kaže Miodrag Linta.
Prema rečima Ratka Bubala, predsednika HCIT-a, 2001. usvojena je zakonodavna inicijativa ovog udruženja kojom je omogućeno da izbeglice steknu državljanstvo Republike Srbije i zadrže svoje dotadašnje republičko državljanstvo, tj, da imaju dvojno državljanstvo.
„Usvajanjem ovog amandmana u praksi bi se podržalo stajalište Evropskog suda za ljudska prava da rizik svake greške koju učini državni organ treba da snosi država, a propusti se ne smeju ispravljati na štetu dotičnog građanina“, ističe Bubalo.
SlikaVest