| Српска привреда директно је ослоњена на Европску унију о чему најбоље говоре подаци да на њено тржиште пласирамо две трећине робе коју извозимо у свет и да у компанијама које послују са ЕУ ради готово 900.000 наших грађана, изјавио је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије гостујући у емисији Маркер телевизије Инсајдер. |
| Поређења ради, број запослених који раде у компанијама које извозе у Руску Федерацију је 163.000, док је у предузећима која извозе у ЕУ запослено 620.000 људи, додао је Чадеж говорећи о економским аспектима односа са Русијом и Европском унијом, у контексту актуелних политичких збивања везаних за украјинску кризу. |
| Одговарајући на питање како види притиске да Србија уведе санкције Русији, Чадеж је рекао да је „политика та која одлучује, да политичари сагледавају последице и једне и друге одлуке, уважавајући, између осталог, и потребе привреде и економске чињенице“. У условима енергетске кризе заоштрене избијањем рата у Украјини, Србија дели судбину других земаља зависних од увоза енергената, позиција нам није лака, али за разлику од многих западних земаља, наша предност, добра у мору лоших вести, јесте што имамо струју из домаће производње која се не ослања на гас, оценио је Чадеж. На питање која је то прихватљива цена електричне енергије за привреду, Чадеж каже да је извесно да се цене струје неће враћати на ниво пре кризе и да су процене да ће у наредних седам до десет година износити око 90 евра за мегават-сат. „Стабилна цена струје, уз коришћење простора за државну интеревенцију, важна је за домаћу привреду, али је једнако битна за привлачење нових инвеститора”, рекао је Чадеж и навео да не очекује поремећаје на тржишту снабдевања електричном енергијом. Говорећи о инфлаторним притисцима, Чадеж је оценио да је Влада Србије успела да заштити стандард становништва и спречи поремећаје на тржишту од „првог удара“ након избијања украјинске кризе, али да сматра да су мере, попут контроле цена и забране извоза, посматрано из угла произвођача, којима расту производни трошкови, неодрживе на дужи рок. У сектору пољопривреде види прилику да наша привреда профитира упркос кризи. „Србија може да извезе половину своје пољопривредне производње и да од производње хране обезбеди додатне три милијарде евра девизног прилива“, истиче Чадеж. Привреда Србије, по оцени председника ПКС, за сада одолева негативним утицајима украјинске кризе и последицама потреса на светском тржишту. „Не смањује се број радника, а упркос 25-процентном паду пласмана на руско тржиште, укупан српски извоз у марту је порастао чак 30 одсто у односу на исти месец прошле године“, изјавио је Чадеж. Сарадњу у региону и изградњу заједничког тржишта види као добар одговор на потребе привреде, посебно у околностима попут пандемије или украјинске кризе. „Активности на изградњи заједничког тржишта у оквиру пројекта Отворени Балкан коју су покренуле Србија, Албанија и Северна Македоније се настављају, а у Босни и Херцеговини и у Црној Гори, постоји интерес да се иницијатива прошири и на те две земље“, рекао је Чадеж. Фото: Ивана Вукотић |
