Извоз замрзнуте малине, због пост-ковида и украјинске кризе, значајно је опао у последње две године, па је тако у јануару ове године извезено 5.570 тона, што је мање за око 30 одсто у односу на јануар 2021. године, када је извезено 7.930 тона, упозорава Групација произвођача свежег и замрзнутог воћа и поврћа Привредне коморе Србије. |
И поређења извоза током прва два месеца 2020, 2021. и 2022. године сведоче о наставку тренда смањења извезених количина. Док је током прва два месеца 2020. извезено 19.700 тона замрзнуте малине, у истом периоду 2021. за три хиљаде тона мање, ове године, у истом периоду, извезено је свега 11.180 тона. |
Произвођачи сматрају да су пост ковид криза, рат у Украјини, значајно повећање трошкова живота и енергетска криза, пробудили страх од несташица основних животних намирница, што је довело до великих поремећаја на тржишту Европске уније. Све то одразило се и на пласман замрзнутог воћа из Србије на тржиште ЕУ и остатка света. Додатно, узрок је и што се тај производ не може сматрати основном животном намирницом. Тако је и извоз у Немачку, највеће тржиште за српску малину, у јануару 2022. преполовљен у односу на јануар 2021. Инострани купци, малопродајни ланци и индустријски купци у разлоге пада извоза наводе и промене у понашању купаца: потрошачи због високе цене замрзнуте малине и купине, купују јефтиније прозиводе попут миксева или замрзнутог егзотичног воћа, усмерени су на набавку основних животних намирница, попут уља, брашна и шећера, затим, опредељују се за јефтиније воће због страха и неизвесности које доноси економска криза. Са друге стране, индустријски купци који производе јогурте, џемове и сличне производе, малину и купину избацују из производног програма због високе цене и замењују их јефтинијим воћем. Истраживања показују да је у великој већини малопродајних ланаца западне Европе забележен пад продаје замрзнутог воћа, између 10 и 30 одсто. Недавно истраживање компаније Nielsen IQ, водеће у области истраживања, показује да је продаја замрзнутог воћа у Великој Британији пала за 11% у односу на прошлу годину. Највећи пад је забележен код јагодичастог воћа а најмањи код егзотичног. Узроком се сматра повећање цена поменутих производа. Замрзнута јагода, чија је берба почела у неким земљама ЕУ, попут Грчке и Шпаније је солидног рода, са ценама сличним прошлогодишњим. Предвиђања су да ће мања продаја свежег воћа у источној Европи у даљем току бербе довести до благог пада цена замрзнуте јагоде. И поред рата у Украјини, извештаји из ове земље говоре да је обрађено око 10% више воћњака у односу на прошлу годину и да се очекује солидна берба. Пољски воћари, такође, најављују рекордну бербу јагодичастог воћа и већ склапају предуговоре по знатно нижим ценама од прошлогодишњих. |