| Највећи изазов за креативне индустрије у Србији јесте променити однос јавности и институција према интелектуалном власништву, процесима креативног рада и досега уложеног труда у друштву, али и увођење политика које ће подржати развој и самоодрживост домаћег стваралаштва, као и положај и статус самосталних уметника, закључак је данашњег панела „Домаће музичко стваралаштво“ који је одржан у Привредној комори Србије (ПКС), у организацији Удружења за креативну индустрију. |
| Данашњи панел, један у низу у оквиру серије дискусија под називом „Изазови креативне индустрије“, посебно се бавио проблемима и изазовима Домаћег музичког стваралаштва (ДМС). Учесници су предложили дефиницију ДМС која подразумева да је Домаће музичко стваралаштво оно које је компоновао држављанин Србије и у чијем стварању је учествовало бар још двоје наших држављана из неке од категорија: текстописац, аранжер, извођач, продукција. |
| Модератор панела је била Ана Станић, председница Групације музичких извођача и музичких аутора у ПКС, a у дискусији су учествовали Маја Раковиц, потпредседница Групације радиодифузије у ПКС и власница Накси Радија, Жељко Васић, представник Удружења композитора Србије, Дејан Манајловић, директор СОКОЈ-а и Родољуб Стојановић, заменик председника Групације музичке индустрије ПКС.„За достизање самоодрживости музичке индустрије Србије прво се мора променити однос према присутности ДМС у медијима, са посебним освртом ка новијем садржају како би се одржавала здрава унутрашња конкуренција, морају се увести минималне квоте емитовања домаћег музичког стваралаштва за јавне сервисе, као и законске обавезе за расподелу јавних средстава и добара тако да се заштити овај вид креативног рада, а неопходно је радити и на отварању музичког центра Србије који би промовисао развој домаће музичке индустрије у земљи и свету“, сагласни су учесници панела. Приоритет организације панела посвећених креативној индустрији, како је истакнуто у ПКС, јесте да се расветле и јасно представе проблеми које ствара пиратерија – крађа производа стваралаштва, затим недовољна свест о подржавању домаћег стваралаштва и спора измена закона и пореских политика. За достизање ових циљева неопходна је сарадња са институцијама Републике Србије, министарствима надлежним за културу, образовање, привреду и финансије. Потребна је и подршка свих репрезентативних удружења, као и мобилизација свих извођача и аутора за подршку регулисања пословања. Културна добра и сервиси обухватају вредности, идентитет и значења која превазилазе њихову стриктно комерцијалну вредност и као таква су обухваћена Kонвенцијом UNESCO о заштити и промоцији различитости културног израза.Удружење за креативну индустрију ПКС окупља преко 4.000 предузећа, више од 8.000 предузетника, док укупан број правних субјеката у креативној индустрији превазилази 21.000. Само кинематографија запошљава и aнгажује преко 20 000 људи. Креативна индустрија својим добрим функционисањем прелива приходе и на друге индустријске гране и у државни буџет, промовише земљу и одржава културни идентитет и превазилажење изазова са којима се сусреће креативна индустрија од велике је опште важности. ФОТО ПКС: Ивана Вукотић |
