Привремени кризни оквир допуњује већ постојећи пакет алата за државну помоћ са осталим могућностима које су доступне државама чланицама. Нови оквир ће омогућити државама чланицама да дају ограничене износе помоћи компанијама погођеним тренутном кризом или повезаним санкцијама и противсанкцијама, обезбеде ликвидност, компензују додатне трошкове настале због високих цена гаса и електричне енергије. Ове врсте мера биће доступне и компанијама које се квалификују као угрожене, јер би се могле суочити са акутним потребама за ликвидношћу због тренутних околности, услед пандемије коронавируса. Санкционисани руски субјекти биће искључени из делокруга ових мера. Блиц анкета Удружења немачких привредних комора (DIHK) о последицама украјинске кризе на немачку економију, показла је да је четири петине немачких компанија осећа јаке ефекте сукоба у Украјини. Више о овој и другим темама и привредним кретањима у Немачкој, Словенији, Белгији, Италији, у новој анализи Инфо сервиса представништава Привредне коморе Србије у Европи и свету у документу Инфо сервис представништава ПКС 24. март.pdf Украјинска криза оставља свој траг на фармацеутску индустрију Словеније и друге привредне гране те земље, у Белгији се бележи раст цена пољопривредних производа, а трговински ланци ограничавају продају брашна и уља, док италијанска влада новом уредбом вредном 4,4 милијарде евра покушава да обузда последице сукоба у Украјини на своју економију, низом мера за грађане и привреду. |