| Привредници Србије и Хрватске затражиће од својих влада да се што пре убрза проток робе преко свих граничних прелаза између две државе, ускладе радна времена хрватских и српских граничних инспекцијских служби, како би се смањили губици које компаније трпе због дугог чекања и компликованих процедура на граничним прелазима, договорено је на састанку Марка Чадежа, председника Привредне коморе Србије и Луке Буриловића, председника Хрватске господарске коморе (ХГК) у Загребу. |
| Експертски тимови две привредне коморе ће у наредним данима анализирати проблеме дугог задржавања камиона на граничним прелазима Србије и Хрватске како би се убрзала трговина међу компанијама у региону, што је посебно важно у контексту актуелне кризе у Украјини. |
| Председници српске и хрватске коморе разговарали су на састанку у Загребу о могућностима за успостављање 24/7 радног времена свих граничних и инспекцијских служби две државе, као и могућности успостављања заједничке железничке станице у Винковцима на којој би се обаваљале све граничене контроле са обе стране.Чадеж и Буриловић су разговарали и о сарадњи у области енергетике и нужности диверсификације приступа енергентима за привреднике у две државе како би се компанијама омогућио несметан рад и у наредном периоду.Током боравка у Загребу, председник ПКС-а ће се састати са Сањом Бурић, председницом Управе борда директора „Energia naturalis grupe“, у оквиру које послује Прво плинарско друштво (ППД) у Хрватској, са којом ће разговарати о могућности заједничких пројеката српских и хрватских привредника у сфери снабдевања гасом.Такође, председник ПКС имаће састанке са Емилом Тедеским, власником и оснивачем Атлантик Групе и Фабрисом Перушким, главним извршним директором и чланом Борда директора Фортенова групе. На састанку ће бити речи о даљем унапређењу привредне сарадње у региону и новим инвестицијама компанија.Иначе, подаци показују да је током 2021. године, робна размена између Србије и Хрватске, која је 14. спољнотрговински партнер наше земље, износила 1,337 милијарди евра, што представља раст од 268,3 милиона евра, односно, за око 25 одсто више у односу на 2020. годину. Фото: Инес Шмит |
